Trin@esto S@zveždjE: ОСВАЈАЊЕ ПРОСТОРА/ВРЕМЕНА У ЛИКОВНИМ И ЕЛЕКТРОНСКОЈ УМЕТНОСТИ

Примери ликовног освајања простора,

од праисторије до електронике,

прилог уз текст

Миливоја Анђелковића (више о аутору на http://www.amika.rs/ )

Освајање простора/времена у ликовним и електронској уметности

Палеолит – Ласко, Француска, око 14. 000 п. н. е.

Сумери, град Ур, око 2.600. пре н. е.

Египат - три фреске – око 2.000 године пре нове ере

Минос, бродови, око 1.100. године пре нове ере

Две грчке вазе из 6. и 7. века пре нове ере

Фреске из Помпеје, Италија, између 60. год. пре н. е. и 50. год. нове ере

Примери византијске перспективе

Растко заварава пратњу и бежи у Свету гору, Хиландар

Христос на мору, Дечани

Васкрсење Лазарево, Грачаница

Анђео и мироносице на Христовом гробу Милешева

Фреска из Раванице

Милић од Мачве

Златни пресек

Мазачо, Свето тројство, фреска из 1427. године у Фиренци, црква Santa Marija Novela.

Јан ван Ајк, Супружници Арнолфини, 1434. год, уље на дасци

Леонардо да Винчи, Тајна вечера, 1495 – 1498, фреска на гипсу

Андреја Мантењо, Мртви Христ, око 1500. године, темпера на платну

Рафаел, Атинска школа - фреска у Ватикану, 1508-1511

Паоло Веронезе, Гозба у Левијевој кући, платно из 1573

Клод Моне, Импресија, рађање сунца, 1874

Вилијам Тарнер, око 1830. године

Милан Миловановић, Плава врата, 1917.

Пол Сезан, Планина Сен Виктоар, 1904.

Пол Гоген, Жути Христ, 1889

Пол Гоген, Одакле долазимо, ко смо, куда идемо, 1897.

«Модерна уметност је стварање сугестивне магије која садржи у исти мах предмет и субјект, свет изван уметника и самог уметника» - Бодлер

1902 – 1904. Кроче «Естетика», Бранислав Петронијевић «О ентропији васионе», Вајнингер «Пол и карактер», Фројд «Психопатологија свакодневног живота», Штајнер «Теософија».

1905. Алберт Ајнштајн «Посебна теорија релативитета». Исте године Пикасо, Брак и Грис стварају прве кубистичке слике и примају савете од математичара Пренса о геометријским скраћивањем тела у простору и обрнутој перспективи.

Тих година своја открића објављују Тесла, Рентген, Маркони, Цијалковски, Лимијер, Пјер и Марија Кири, конструисан је први тенк, приказују се прве биоскопске представе (и код нас, у Београду, а снимљен је и први српски филм, пуштена у саобраћај прва пруга у Србији, у Београду приказана прва опера), освојен је Северни и Јужни пол, Толстој, Томас Ман, Стриндберг, Киплинг, Конрад, Горки. Сјенкјевич, Прус, Маринети, Брјусов... објављују романе, Чехов драме, Нушић комедије, Велс научно-фантастичне романе, код нас Комарчић «Један разорени ум», Кнежевић «Принципе историје»...

1907. године Пабло Пикасо слика «Госпођице из Авињона», прву кубистичку слику.

1908. године Херман Минковски, студија «Простор и време» у којој разрађује појам четврте димензије – просторним координатама које одређују облик додаје и време да одреди када се то догодило.

1909. године Маринети објављује «Манифест футуризма»

1910. године П. Д. Успенски у Петрограду објављује «Четврту димензију» и приказује основне ставове америчког теозофа Хинтона о парапсихолошким појавама ванчулне перцепције које класичне науке не могу да објасне.