ПРИКАЗ књиге „АВАТАРИ НАШИХ ДАНА“ од ЧЕДЕ НЕДЕЉКОВИЋА

Миливоје, Амико,

Спадам међу оне који сматрају обавезом да добијену (поклоњену) књигу и прочитају. Па да ти кажем утиске. Можда ће те занимати. Ако си хтео да будеш оригиналан, успео си сто посто.  У моме читалачком искуству не постоји слична књига. 

Прво, сам наслов Аватари је врло чудан, натерао ме је да потражим објашњење у лексикону и на интернету.

Друго, оригинална је композиција: наизменично интернет, војничка збивања, а на крају и документи о бомбардовању.  Читалац се увери да и документи, ако се добро уклопе и искористе, могу бити уметнички врло функционални.

Треће, илустрације, коришћене са интернета и из других извора делују колико необично толико и освежавајуће, поготово у нашој иконичкој стварности која тражи да се све визуализује. Очекујем да ускоро Аристотелова или Хегелова филозофија буду стриповане.

Четврто, мешавина стилова – приповедно-емоционални кад говориш о војничком животу па затим публицистичко-информативни кад причаш о интернету – не среће се тако често.

Пето, изабрао си оригиналан начин да кроз приповедно дело, у кратким одломцима, испричаш какве су вредности и опасности интернета.

Очигледно је да је књигу писао човек широке културе и оштрих запажања. То му је помогло да ствара уверљиву атмосферу. Поново сам доживео војничко кретање по азимуту, додгодовштине на бојевом гађању, ишчекивање да истекне војни рок.  Језик свакодневни, сведен и у функцији приказиваних збивања. Аутор је мајстор да неке догађаје само наговести и тако остави читаоцу да их у својој машти коначно уобличи. 

Пасажи о могућностима и опасностима интернета показују ауторово сигурно владање овом материјом, корисни су, али се поставља питање колико су уметнички убедљиви с обзиром на то да су писани информативнимн стилом и да делују помало рекламерски. Помало смета то што радња, у деловима о војничком животу тече доста успорено као тиха равничарска река. Највећи део садржаја остаје на нивоу фактицитета, као слика одређеног стања, да би у завршници у којој се говори о бомбардовању покренуо читаоца на дубља размишљања о суноврату у који тоне савремени свет. Документи о страдањима сами по себи делују онеспокајавајуће.

Мени је књига била необична и занимљива. Можда сам ја мало конзервативан читалац који се држи класичних књижевних образаца па и нисам до краја схватио вредност ове оригиналне књиге.

                                                                 Чедо Недељковић