ТРИНАЕСТО САЗВЕЖЂЕ - Мирјана Ковачевић

Dobila sam vasu knjigu Trin@esto sazvezdje od Srbe Ignjatovica. 

Zaista uzbudljiv i interesantan uvid u Veliku Mrezu. Uvodna poglavlja i setnja kroz istoriju slikarstva, uticaj kubizma i filozofsko gledanje na umetnost iz virtuelnog do stvarnog, ili iz stvarnog do virtuelnog.

Da li sam bila uhvacena ili zatecena mnogim pitanjima koja su postavljena, pitam se i dalje. Elektronska knjizevnost, mogucnosti interneta, podaci i citati mnogih umetnika, inzinjera i Velikih majstora, ostaju otvorena. I...i...Do Novog.

Smrt autora je odlozena ali nisam sigurna da nece i ona biti arhivirana u mnostvu zloupotreba kojima je covek sklon, samim tim sto dusu ne poznajemo, ne mozemo izmeriti ali i ne pripada samo nama.

Do skorog susreta u Napulju i otkrivanja novih sazvezdjma.

iskreno

Mirjana Kovacevic

ПРИКАЗ књиге „АВАТАРИ НАШИХ ДАНА“ од ЧЕДЕ НЕДЕЉКОВИЋА

Миливоје, Амико,

Спадам међу оне који сматрају обавезом да добијену (поклоњену) књигу и прочитају. Па да ти кажем утиске. Можда ће те занимати. Ако си хтео да будеш оригиналан, успео си сто посто.  У моме читалачком искуству не постоји слична књига. 

Прво, сам наслов Аватари је врло чудан, натерао ме је да потражим објашњење у лексикону и на интернету.

Друго, оригинална је композиција: наизменично интернет, војничка збивања, а на крају и документи о бомбардовању.  Читалац се увери да и документи, ако се добро уклопе и искористе, могу бити уметнички врло функционални.

Треће, илустрације, коришћене са интернета и из других извора делују колико необично толико и освежавајуће, поготово у нашој иконичкој стварности која тражи да се све визуализује. Очекујем да ускоро Аристотелова или Хегелова филозофија буду стриповане.

Четврто, мешавина стилова – приповедно-емоционални кад говориш о војничком животу па затим публицистичко-информативни кад причаш о интернету – не среће се тако често.

Пето, изабрао си оригиналан начин да кроз приповедно дело, у кратким одломцима, испричаш какве су вредности и опасности интернета.

Очигледно је да је књигу писао човек широке културе и оштрих запажања. То му је помогло да ствара уверљиву атмосферу. Поново сам доживео војничко кретање по азимуту, додгодовштине на бојевом гађању, ишчекивање да истекне војни рок.  Језик свакодневни, сведен и у функцији приказиваних збивања. Аутор је мајстор да неке догађаје само наговести и тако остави читаоцу да их у својој машти коначно уобличи. 

Пасажи о могућностима и опасностима интернета показују ауторово сигурно владање овом материјом, корисни су, али се поставља питање колико су уметнички убедљиви с обзиром на то да су писани информативнимн стилом и да делују помало рекламерски. Помало смета то што радња, у деловима о војничком животу тече доста успорено као тиха равничарска река. Највећи део садржаја остаје на нивоу фактицитета, као слика одређеног стања, да би у завршници у којој се говори о бомбардовању покренуо читаоца на дубља размишљања о суноврату у који тоне савремени свет. Документи о страдањима сами по себи делују онеспокајавајуће.

Мени је књига била необична и занимљива. Можда сам ја мало конзервативан читалац који се држи класичних књижевних образаца па и нисам до краја схватио вредност ове оригиналне књиге.

                                                                 Чедо Недељковић

Анђелко Ердељанин: „ТРИН@ЕСТО САЗВЕЖЂЕ“ и „АВАТАРИ НАШИХ ДАНА“

ИНТЕРНЕТ АКО МОЖДА АЛИ

Миливој Анђелковић: „ТРИН@ЕСТО САЗВЕЖЂЕ“, „АВАТАРИ НАШИХ ДАНА“; „Апостроф“, Београд, 2013.

                Интернет је мрежа разапета преко читаве планете и кад год је додирнеш у вези си са свима који су је такође додирнули током последњих месец-два дана. Тако Миливој Анђелковић (Београд, 1940) дефинише то чудо које је, поред свих осталих чуда, снашло нашу збуњену и слуђену цивилизацију. О Интернету пише у две нове књиге, „Трин@есто сазвежђе“  и „Аватари наших дана“, а прва има неопходан поднаслов: „За љубитеље и мрзитеље WWW“. Анђелковић је, иначе, аутор многих других текстова о Интернету, електронској књижевности и виртуелности у нашем приземном и надреалном животу. Поред осталог, објавио је и неколико интернет романа.

                Кад се нађе пред тим издањима (у електронској и штампаној форми) читалац прво помисли да има посла с неким софистицираним фанатиком, идеологом електронске комуникације, књижевности, уметности свих врста, забаве и гњаваже. Али, човек није у тим годинама кад се лети и стрмоглављује на крилима фанатизма или (у лакшем случају) фантазмагорије. Он је заправо занимљив случај у српској савременој књижевности, писац који је у најбољим зрелим годинама стекао ново искуство „умрежено“ у планетарном искуству. И покушава да (ако је могуће) помири „љубитеље“ и „мрзитеље“ изношењем чињеница и одбраном сопствених (новостечених) уверења. Успешност тих настојања тешко је измерити, чак и ако пристанемо уз цитирану мисао Галилеа Галилеја: “Измерити све мерљиво и мерљивим учинити оно што је немерљиво“. Па, ту у ствари и видимо разлог за читање ових књига.

                „Трин@есто сазвежђе“ је нека врста уџбеника, у коме се, на есејистички начин, разматрају дааљи и ближи корени на којима се темеље најновија достигнућа људског ума и отварају нове могућности. Те корене Анђелковић открива у делима врхунских уметника, у вештинама и генијалности старих мајстора, и неких новијих. Размишљајући  о томе, наводи читаав низ занимљивости (које се, поред осталог, могу наћи и преко Интернета) и тумачења видљивих и невидљивих веза и додира. А помисао да је реч о фанатизму потискује већ на почетку књиге анегдотом о сликару Воји Станићу, који је, коментаришући објашњење о суштини Интернета, гурнуо прст у море и рекао: „Сада сам у вези са читавим светом!“ Аутор размишља о несталности видљивог света и освајању невидљивог, о виртуелности и стварности, о магији развоја, о сажимању простора и времена, о књижевности на Великој Мрежи итд. У све то су „умешана“ многа позната имена (виђена из специфичног угла):  Леонардо да Винчи, Микеланђело, Ханс Холбајн Млађи (загонетни детаљ са глобусом на једној слици где је Србија, почетком 16. века, смештена у простор мртвачке главе), Веласкез, Пол Сезан, Рембрант, Моне, Пол Гоген (и његови унуци), Толстој и други, као и уметници 20. века, Пикасо, Дали, Борхес, Леонид Шејка итд.

                Нека размишљања су провокативна и вероватно неће бити прихваћена не само од стране „мрзитеља“ него и од појединих (или многих) „љубитеља“ мреже која покрива свет. Као, на пример, оно о колективном писању, стварању књижевних дела, уз активно учешће потенцијалних читалаца, корисника Интернета, који преузимају улогу писца, односно рашчлањују ту улогу на безброј субјеката, креирајући нешто крајње неизвесно и удаљено од почетне (пишчеве) идеје. То је можда занимљиво као експеримент, као игра (ради игре), али не више од тога . Ретко кад више од тога. Или, како би рекао Вујица Решин Туцић, природни, наделектронски маштовњак, који је своје авангардне текстове писао писаћом машином само у једном примерку и без иједне грешке (ако направи словну грешку, враћа се на почетак!), тај Вујица (Бог да му душу прости, Бог стварни и Бог виртуелни!) рекао би (онако, у песми, не мислећи уопште на Интернет): ако, премда, или, можда, ипак, али!

                Најважније своје (или усвојене) идеје Анђелковић је уградио и у структуру књиге „Аватари наших дана“, али не ради се о пуком понављању, јер је то књига усмерена на посебну, ужу тему, која је, условно, војничка тј. ратна. Може ли се та књига жанровски одредити, ко зна, можда и може, ако вам је до тога стало процуњајте по хаосу Интернета. А добра је књига, за оног ко воли да чита о тим стварима. Има два основна , паралелна, слоја, један приповедачки, други информативно-електронски. У првом се наш писац, данашњи залуђеник Интернета, сећа војничких дана, оних наших некадашњих, од пре пола века, из Титове Армије, чувене ЈНА (још траје тетоважа на подлактици). Знате оно кад смо желели да сто година буде мир а спремали се као да ће сутра бити рат, кад су нас учили да нас ништа не сме изненадити, ко има овакву омладину не треба да брине за своју будућност... Волели смо заправо тај безбрижни и безазлени  војнички живот, сви смо га волели, изузев маминих маза и татиних надобудних синова који ће изродити будуће евроатлантске политичаре и перјанице геј демократије. Те славне војничке приче, којих се још сећамо, прича нам, овде, и Миливој Анђелковић. У другом слоју књиге, као у некаквом контрапункту, тече казивање о електронској цивилизацији и улози електронике у модерном ратовању. То нам је јако добро познато, јер смо и сами погођени. Гађала нас је електоника и бомбама и бомбастичном лажљивом пропагандом. Поред онога што смо знали, у том делу приче налазимо и многе појединости које већина не зна а ваљало би знати.

                И ту нас Анђелковић спушта на земљину кору и благо нас, очински, саветује да се ипак пазимо. Посебно скреће пажњз на осионе поседничке намере и замке власника електронске мреже или појединих њених сегмената. И још много тога.

                Између разних (сликовитих и духовитих) дефиниција о Интернету издвојићемо још једну: „Интернет је огроман архипелаг између светова са много откривених и безброј неоткривених острва, мали свемир информативних, комерцијалних и креативно-интелектуалних могућности свих производа људског духа.“ Шта мислите о томе? Свакако нешто мислите. Барем оно што рече цитирани В. Р. Туцић. Ја бих само додао мисао једног његовог пријатеља, завереника против Мреже: „Кликовање лудом гугловање!“ То је, наравно, неозбиљно, али прошло је кроз Мрежу, широм света (WWW).

                                Анђелко Ердељанин

Приказ АВАТАРА и ТРИН@ЕСТОГ САЗВЕЖЂА

Текст је објављен у КЊИЖЕВНИМ НОВИНАМА, септембар 2013.

ИНТЕРНЕТ У МУЛТИМЕДИЈАЛНОЈ УМЕТНОСТИ

Александар Пирожков

Миливој Анђелковић: АВАТАРИ НАШИХ ДАНА и

ТРИН@ЕСТО САЗВЕЖЂЕ,  
Савременик плус, Апостроф, Београд 2013.

Познати београдски писац, мул-

тимедијални уметник и тво-

рац првог Интернет романа у

Србији Миливој Анђелковић (1940) је

у веома кратком периоду објавио, код

издавачке куће Апостроф, две књиге.

Обе књиге се делом баве сличном

проблематиком: могућностима мулти-

медијалне уметности и интерактивног

приступа роману, који омогућава Вели-

ка мрежа – Интернет.

У књизи АВАТАРИ НАШИХ ДАНА, Анђелковић

вешто комбинује сетне војничке

приче настале још седамдесетих

и раних осамдесетих година прошлог

века са текстовима о електронској

књижевности и Интернету који су објављивани

у току 2012. године на њего-

вом сајту www.амика.rs и на сајту Електронска

књижевност.

Књига је подељене у 12 одељака а

сваки почиње текстовима о Интернету,

да би у наставку уследила носталгич-

на прича која је пуна мириса и укуса

прошлих дана проведених у сиво-мас-

линастој униформи.

Поред тих прича, у књизи постоји

велики број илустрација које су у ди-

ректној вези са причом или текстовима

о Мрежи.

Слично је Анђелковић поступао и

код претходног романа НАСЕЉАВАЊЕ

ВИЗАНТИЈЕ, те се овај роман са правом

сматра визуелним романом. Анђел-

ковићева основна идеја је да повеже

текст, звук и слику у једну целину. У

томе је и успео управо на Интерне-

ту, јер је тамо уз помоћ одговарајућих

линкова, могао да повеже свој текст са

музиком или сликама које је такође ко-

ристио са Мреже.

Наравно, ова творевина, коју Анђелковић

ствара, нема много везе са

филмом који такође садржи исте еле-

менте текста, звука и слике. Овде се

ради о потпуно новој мултимедијалној

уметности у којој је текст отворен и

сваки читалац може интерактивно да

учествује дописујући по својој вољи

наставак. Овај свој постулат Анђелко-

вић је такође остварио у већ помену-

том НАСЕЉАВАЊУ ВИЗАНТИЈЕ, као и у не-

ким својим ранијим делима као што су

ВАШАР WWW ПРИЧА и САВРШЕН ЗЛОЧИН.

Ипак, у овој новој књизи, која је

пред нама, Анђелковић је покуша-

вајући да спасе од заборава приче које

нису раније биле објављене, јер нису

имале „епску ширину“ и нису биле до-

вољно патриотске, одступио од овог

начела и сам своје приче привео крају.

Из ових, топлих, људских прича

провирује ојађена војска на логорова-

њу, бесне сеоске свадбе са обавезном

разиграном Циганчицом, пијанке, лу-

тања по киши, а све је то проткано нео-

бичним мирисима јабука, свежег хлеба,

мокрих униформи.

Остаје нам само да се дубоко зах-

валимо Анђелковићу, што је ове старе,

младалачке приче објавио, вешто их

повезујући са текстовима о Мрежи и на

тај начин приближио Интернет обичном

читаоцу, који о Интернету није до

сада много знао.

*

Друга Анђелковићева књига ТРИНА-

ЕСТО САЗВЕЖЂЕ, којом се овде бавимо,

је веома сложен есеј о могућностима

рачунара, нових технологија и Интер-

нета.

Анђелковић се овом књигом свр-

става у ред теоретичара модерних ко-

муникација којих код нас нема баш

много. Иако се Анђелковић у овом

тексту на њега не позива, ми бисмо

били слободни да истакнемо текстове

Станка Црнобрње у Културном додат-

ку Политике, који су у многоме пове-

зани са могућностима Интернета као

мултимедијалног простора у коме су

компоненте простора и времена у не-

раскидивој вези.

Поред несумњиве ерудиције и

знања, Анђелковић вешто повезује

своју електронску преписку, мале анегдоте

из сопственог живота, са сликар-

ством, философијом, психоанализом

и савременим комуникацијама, ства-

рајући својеврсну мрежу у коју хвата

радознале читаоце.

Према Анђелковићу, Интернет је

нови медиј у коме су сви који су у том

тренутку на Мрежи међусобно повеза-

ни и теоретски могу да учествују у на-

станку неког уметничког дела. Додуше,

у том медијском хаосу треба одабрати

праве садржаје, јер Интернет пружа

мноштво аспеката стварности.

Прва два поглавља ове необичне

књиге су посвећена анализи слика ста-

рих мајстора, као и испитивању истог

мотива (Леда и лабуд) код неколико

различитих сликара, илуструјући на

тај начин постојање многоструких

приступа истом мотиву.

Анђелковић своју есејистичку сту-

дију започиње анализом модерног сли-

карства указујући на импресионисте

као сликаре који су раскинули са тра-

диционалним сликарством, разбивши

структуру слике да би истакли свет-

лост. Посебно наглашава значај Монеа

и Сезана који су се на својим сликама

приближили структури мреже, коју ће

Пикасо као зачетник кубизма довести

до савршенства.

У трећем поглављу Анђелковић се

бави делима Пабла Пикаса, Брака и

осталих кубиста, који су савршено ус-

пели на својим платнима да прикажу

вишеструкост стварности, односно

да на истој слици прикажу објекат са

више страна

Свет реалности је независан од оног

што опажамо и постојећим метода-

ма се не може у целини сазнати, стога

кубисти приказују свет умрежености

и вишедимензионалних перспектива.

Такав је пример Пикасова Жена са два

лица.

У природи постоји свеопшта испре-

плетаност свих ствари, при чему је

мрежа основа на којој почива и модер-

на уметност и Интернет, али и ДНК као

основна градивна јединица хромозома,

као збир генетских информација жи-

вота.

У последња три поглавља Анђелко-

вић веома прецизно разрађује могућ-

ности Интернета и електронске умет-

ности.

Анђелковић цитира Оливера Грауа

који под термином електронска умет-

ност подразумева видео-арт, компју-

терску графику и анимацију, интернет-

ску и интерактивну уметност у којој

постоје многи учесници у настајању

јединственог уметничког дела.

Могућности Интернета на пољу

електронске уметности су огромне.

Анђелковић са правом истиче да Ин-

тернет може да функционише и као те-

левизија, радио, дневна штампа, књига,

каталог изложби, сама изложба слика,

посредник у обиласку светских музеја.

адресар, база података, фото-албум,

електронска пошта, телефон и факс,

али и да буде мрежа личних односа у

којој се повезују познаници са непоз-

натим људима, учествујући у заједнич-

ким полемикама, на пример поводом

неког филма или слике.

Интернет може постати и извор

емитовања сопствених информација

као сајт и блог, електронски часопис,

издавачка кућа, што све отвара не-

слућене могућности у настанку сасвим

нових уметничких, али додали бисмо и

кич дела, јер се на овом мултимедијал-

ном приступу лако може склизнути у

квази-уметност.

Интернет се може представити

као збир могућности, потенцијал који

може бити искоришћен и на добро

и на зло човечанства. Анђелковић се

бави више овим позитивним странама

Интернета, мада на једном месту на-

помиње да постоје и различите могућ-

ности превара на које наседају наивни

и похлепни.

Ми бисмо истакли и најновији

сканадал са прислушкивањем теле-

фонских разговора и шпијунирањем

личних и персоналних података које је

Gооgl морао на захтев Америчке аген-

ције за безбедност да пружи на увид,

кршећи тако право корисника на при-

ватност.

Као основна обележја Интернета

Анђелковић истиче: мултимедијал-

ност, нематеријалност (визуелну

стварност у којој се сажимају простор

и време) и интерактивност.

Посебно је ова последња каракте-

ристика занимљива, јер интерактивни

електронски роман у чијем настајању

могу учествовати теоретски сви који су

у том тренутку на Мрежи, омогућава

аутору много шири простор, у односу

на непроменљиви текст који се објави

у књизи. Тако можемо имати различи-

те стилове, наставке, путеве или лави-

ринте, или различите крајеве романа.

Све оно, што до сада није било могуће

у обичним књигама.

Ми бисмо овде истакли и неке нео-

бичне књиге које су свакако зачетници

овог интерактивног приступа. То су

Школице Хулија Кортасара и Павићев

Хазарски речник, који омогућавају чи-

таоцу да и сам постане учесник у тра-

гању за скривеном пишчевом идејом.

Илуструјући мултимедијални приступ,

Анђелковић као и у АВАТАРИМА

НАШИХ ДАНА, уз текст даје велики број

слика, које сам текст визуелно поја-

шњавају и доприносе његовом бољем

разумевању.

Ова изванредна књига свакако за-

служује ново издање и много већи ти-

раж од ових скромних 111 примерака,

јер представља прави драгуљ на пољу

комуникација, мултимедијалне и елек-

тронске уметности. Она омогућава да

читаоци спознају не само могућности

Интернета и рачунара, него и да се

упознају са савременим сликарством и

новим приступом уметности уопште.

Радознали читалац ће у овој књи-

зи пронаћи и мноштво информација

везаних за философију, психологију и

метафизику, те би се ова књига свакако

морала наћи и у универзитетским биб-

лиотекама које се баве овим наукама.

Александар Пирожков

сајт аутора књиге
http://www.amika.rs/

amika@verat.net

КАКО ЈЕ НАСТАЛО „ТРИН@ЕСТО САЗВЕЖЂЕ“, први део

Текстови из „ТРИН@ЕСТОГ САЗВЕЖЂА“ имају подужу историју настајања и ослањају се на низ претходно објављених текстова о е-књижевности, виртуелном и Интернету, од 1998. године до објављивања књиге, 2013. године.

Библиографија објављених текстова Миливоја Анђелковића о Интернету, електронској књижевности и виртуелном:

- «Трећи живот Рејмонда Карвера – интернет-дискусија на Serbian café  – Савременик, 1998, бр. 63-64, први део; 1999, бр. 65-66, други део;

- «Шта је то интернет-роман/прича/песма», Serbian café-Књижевност,  25. септембар 1999;

- «Интернет-роман», Serbian café-Књижевност, 2. октобар 1999;

- «Интернет-термини на српском», Serbian café-Књижевност, 12. октобар 1999;

- «Serbian café у интернет-роману», Serbian café-Књижевност,  25. октобар 1999;

- «Интернет – доказ да свет идеја може да постоји», Serbian café-Књижевност, новембар 1999;

- «Како је настало W», Serbian café-Књижевност,  март 2000;

- «Шта је Интернет», Serbian café-Књижевност,  новембар 2000

- «Хермес – заштитник Интернета» Serbian café-Књижевност,  фебруар 2001;

- «Врела мрежа са вишком значења», Syber bulevar-Књижевност, октобар 2001;

- «Сујета текста – интерент-приче и коментари», Савременик, 2001, бр. 86-88,   Kritika, etc и Art magazin;

- «Да ли је машина писала уместо Толстоја», Serbian café-Књижевност, децембар 2002;

- «Унуци Пола Гогена»; Serbian café-Књижевност и Syber bulevar-Књижевност; јун 2003;

- «Молитва за Web», Савременик, 2004; бр. 117-118;

- «Рачунар, Интернет и приповест», Књижевне новине, 2005, бр. 1117;

- «Од писаће машине до компјутера или страх од Другог», Serbian café-Књижевност, Syber bulevar-Књижевност и Мрежа креативних људи, фебруар 2005;

- «Прво начело», Мрежа креативних људи, март 2005;

- «Интернет-термини на српском», Мрежа креативних људи, март 2005;

- «Шта је виртуелност», Мрежа креативних људи, април 2005;

- «Интерактивност у електронској књижевности», Градина – Време сигнализма, 2005, бр. 10; Rastko.rs – Сигнализам; Књижевност, 2006, бр.1;

- «Космичко у савременој српској књижевности», Развој астрономије код Срба III,  зборник радова, Астрономско друштво «Руђер Бошковић», 2006;

- «Светски систем Николе Тесле», Књижевне новине, 2006, бр. 1136;

- «Тражи се византијско плаво, Serbian café-Књижевност и Београд, април 2007;

- «Могућности електронске књижевности», Савременик – Сигнализам, 2007, бр. 146-148; Rastko.rs – Сигнализам;

- «Време и простор у књижевности и уметности», Развој астрономије код Срба IV,  зборник радова, Астрономско друштво «Руђер Бошковић», 2007;

- «Прст у електронском мору», Савременик, 2007; бр. 155-157; Rastko.rs – Сигнализам;

- «Књижевност у електронском окружењу», ArTech свеске, Панчево, 2007, бр. 5;

- «Писање по песку и води», Књижевне новине, новембар 2007, бр. 1147;

- «Тражимо нашу реч за «blog» (са Марком Глишићем) – уводни текст на ProzaOnLine, Serbian café – форуми Књижевност и 30+, Amika.rs и на сајту Удружења књижевника Србије; са око 80 коментара и дискусија од 28. новембра до 7. децембра 2008;

- «Сигнализам и електронска уметност», Градина, 2008; Rastko.rs - Сигнализам; «Планетарни видици сигнализма», зборник, Мегатренд, 2010;

- «Простор – време у књижевности», Развој астрономије код Срба V,  зборник радова, Астрономско друштво «Руђер Бошковић», 2009;

- «Хуни авангарде на електронском небу», Књижевне новине, 2009, бр. 1162;

- «Ефекат кокица или Дао Бог да читаш и пишеш на Мрежи», ProzaOnLine, Amika.rs, Balkanski glasnik 4. марта 2009. и Савременик, 2010, бр. 178-180;

- «Манифест о визуелном роману», Amika.rs и ProzaOnLine јула 2009, PULSE 5. септембра 2009. и Савременик, 2010, бр. 187-188;

- «Најлепша и најружнија реч у англо-српском», Amika.rs 28. јануара 2010; PULSE фебруара 2010;

- «Освајање простора/времена у ликовним и електронској уметности» Amika.rs 24. априла 2010 и Развој астрономије код Срба V,  зборник радова, Астрономско друштво «Руђер Бошковић», 20011;

- «Српски у свету рачунара – српски и англо-српски», сајт Удружења књижевника Србије и  Amika.rs, 9. марта 2011;

- «Аватари наших дана», кратки текстови о Интернету, Amika.rs, март – децембар 2012.

- «Брзина, Интернет и електронска књижевност», Развој астрономије код Срба VI,  зборник радова, Астрономско друштво «Руђер Бошковић», 20013;

- «Виртуелно право на грешку», ProzaOnLine, 9. јануара 2013;

- «Аватари наших дана» - записи о Интернету и приче, Апостроф, 2013...

 Миливој Анђелковић